Prije 3 godine sam pobijedila RAK DOJKE, lijeva dojka mi je odstranjena. Imala sam samo 34 godine, ali bila sam sretna jer sam ostala živa, bila sam sretna jer će moja dva sina i dalje imati mamu. Već sam polako počela i da zaboravljam agoniju koju sam prolazila, a onda prošle sedmice na kontroli mi je ustanovljeno da se rak vratio, ovaj put mi je zahvatio matericu.
Mnogo mi je teže bilo nego kada sam prvi put saznala za rak dojke. Od tada smišljam kako da kažem mom mužu, znam da će teško podnijeti. Srce mi zastane kada ga vidim kako se sretan i bezbrižan igra sa klincima. Svjesna sam da moram da mu kažem i jutros dok smo pili kafu rekla sam mu da se nekako čudno osjećam, kao da predosjećam da ću se ponovo razboliti… ŽENSKA INTUICIJA, a on je tada pustio suzu i samo rekao “MOLIM TE NEMOJ… nemoj o tome nikako da misliš, a ako se desi, pobijedili smo to zlo jednom pobijediti ćemo i drugi puta…
” Kako mi se srce steglo tada, kako je dobar i pažljiv, ponekad mislim da ga ne zaslužujem, tačnije da on zaslužuje neku zdravu ženu sa kojim će da živi punim plućima. Stvarno ne znam kako da mu saopšim istinu, čekam kada mi dođe ovaj drugi nalaz, ako i on bude pozitivan, morati ću kako god 
Molim Boga da se desi čudo i da nalaz bude negativan, ali … male su šanse za tako nešto, skoro nikakve :(.
Molim Boga da se desi čudo i da nalaz bude negativan, ali … male su šanse za tako nešto, skoro nikakve :(.
No comments:
Post a Comment