Danas je bila tuga gledati Beograd. Ljude koji histerišu na one koji se trude nešto da promene. Šatro, pet sati i mnogo im se žuri da se vrate kući sa posla. Ono, vruće je napolju, ajde mičite mi se sa puta šta se bunite i te fore. A onda će da dođe kući u taj stan na kredit za koji ima da pogubi nerve i dobije bar dva tumora od nerviranja i da kuka. Da kuka kako mu nije dobro i da lajkuje besne statuse istih onih koji mrdaju mišem umesto da mrdnu dupetom. Jeste, ja blokiram saobraćaj. Blokiram jer mi je draže da ljudi prave gužvu nego da od mene prave budalu. Da u ovoj bedi plaćam gorivo više od ljudi u svetu koji mogu da me kupe.
Muka mi je da su cene garderobe u Srbiji iste ko u Austriji i da je ista cena avionske karte svuda, a to su njima pare za taksi a meni tri plate.
I bolje mi je da se kuvam u kolima na raskrsnici nego da godinu dana kasnije kuvam u autobusu jer mi auto truli u garaži jer nemam para za gorivo. Mada, da se ne lažemo, nemam keša ni za garažu pa bi “punto” kapiram rđao pod ciradom.
Novosađani su se kleli da će satima da blokiraju raskrsnicu – došla policija, tražila lične karte, oni napravili piruetu oko svoje ose i zbrisali glavom bez obzira. U Beogradu nisu stigli ni da se pošteno skupe kod Gazele, već su ih razbili.
Toliko o čojstvu, junaštvu, odlučnosti i pitanju zašto nam nije bolje. E, pa zato što ne samo što je počelo da nas mrzi da nešto menjamo nego sad i mrzimo te što menjaju. I uopšte nije samo gorivo. Takvi smo za sve. I za prava radnika i za prava trudnica i za sopstvene živote. Najjeftiniji hleb u regionu je super. Al aj da hleb ne bude najjeftiniji al da ni plate ne budu najmanje.
I nije da svako ko se buni mrzi svoju zemlju. Volim je, brate, zato i oću da imam para da ostanem u njoj.
Eto, ja sam blokirao saobraćaj. Kasnićete sat vremena, al možda ćete negde i stići. Ili možda grešim. Recite vi meni.
Izvor:mudrolije.org
No comments:
Post a Comment