“Moja drama počinje 18. decembra 2014. kada sam rodila moju treću ćerku Emu, u 30-oj nedelji trudnoće”. Svoju priču sa porođaja podelila je sa nama mama Mihaela iz Sremske Mitrovice.
Dobar dan, ja sam mama Mihaela iz Sremske Mitrovice i 10. decembra sam napunila 42 godine. Imam tri ćerke – od 22, 17 i godinu dana.
Rodila sam dve ćerke prirodnim putem, bez problema i velikih bolova, te se ovome nisam nadala. Naime, posle dve operacije – u prvoj je otklonjen miom veličine pomorandže, a u drugoj, zbog endometrioze, otklonjen levi jajnik, ostala sam u drugom stanju. Bila je to željena trudnoća. Ostala sam trudna “ko iz cuga” i sve je bilo u redu tokom trudnoće. Pila sam samo utrogestan, preventive radi. I u 30-oj nedelji desio se hitan carski. Bila sam uplašena jer nisam tako zamišljala porođaj, a nisam ga ni očekivala tako rano.
Otišla sam do “Ideje” da pazarim i tu, dok sam čekala na kasi, dobila sam neke male bolove, ali sam mislila da će proći jer je bilo rano za kontrakcije. Kad sam došla kući, bolovi su bili malo jači, da bi u roku od sat vremena osetila toliko jak, oštar bol od kojeg samo što se nisam onesvestila – kao da me je neko ubo nožem u stomak. Od siline bola samo sam jauknula i odmah su ukućani dotrčali, a muž me sa mlađom ćerkom odveo u hitnu službu. Tamo me nisu ni pitali šta mi je, već su me odmah odneli u porodilište. Dežurni lekar i moja doktorica su utvrdili da se posteljica odvalila od materice i da se beba guši. Nisu čuli otkucaje njenog srca. Ni sama ne znam koliko sam imala ultrazvučnih pregleda. Na kraju su uzeli drveni levak da bi čuli bebu. Jedna sestra je usput dobacila: “Stavite kafu, sad ćemo mi”. Ali je doktor rekao: “Vadite bebu, guši se, spasavajte i mamu i bebu (imala sam unutrašnje krvarenje)!” Srećom, Ema je bila okrenuta guzom na dole, da je bilo obrnuto ugušila bi se. Drama je trajala sat vremena. Tokom carskog reza, doktorica mi je rekla da je ovaj porođaj i izmišljen zbog slučajeva kao što je moj.
Bila sam šokirana i uplašena, najpre za bebu pa za sebe. Kad su je izvadili, bila je tiha nisam je ni čula da plače što me je zabrinulo. Po završetku carskog, doveli su je da je vidim. Bila je u inkubatoru. Tada sam potpisala pristanak da je odvedu za Novi Sad, na Institut za neonatologiju. Tamo je ostala još dva meseca, taman do mog pravog termina. Nije imala nekih prevelikih problema, ali svaki dan je i za nju i za nas bio borba, patnja i briga – da li će preživeti.
I eto danas, odnosno ovih dana, ova naša zdrava lepotica slavi prvi rođendan. Svi je volimo najviše na svetu!
Pozdrav od mame Mihaele, tate Predraga i seka Brane i Saške
Pozdrav od mame Mihaele, tate Predraga i seka Brane i Saške
(bebolino.org)
No comments:
Post a Comment